Djordje Petrovic

Željko Ilić je osnivač i direktor In Centra, haba koji kroz svoje usluge i programe pruža podršku preduzetnicima i startapovima u razvoju poslovanja. Od najranijih dana Željko je bio preduzetnički orjentisan, pa je tako kao mlad započeo svoj posao sa butikom. Nakon nekoliko godina rada, za koji kaže da mu je pomogao da dosta nauči o prodaji, shvata da želi da se dodatno edukuje o biznisu, pa upisuje poslovnu školu. Posle završenog školovanja, dolazi na ideju pokretanja haba, kojih u to vreme gotovo i da nije postojalo u Srbiji. Kao i svaki početak, tako je i Željkov imao jako puno izazova, pogotovu što u tom trenutku sam poslovni model haba nije bio poznat gotovo nikome. Odabir saradnika, kreiranje i vođenje tima, kako dopreti do ljudi i postati prepoznatljiv na tržištu bili su samo neke od prepreka na putu. In centar je danas izuzetno prepoznatljiv i nudi širok spektar usluga, a zbog svog posla Željko je u svakodnevnom kontaktu sa početnicima u biznisu, pa ćete kroz ovaj intervju moći da čujete koje su na

Vladimir Nikolić je suosnivač i suvlasnik LimundoGrada, jednog od najprepoznatljivijih internet brendova u Srbiji. Odrastajući jednim delom i u Nemačkoj, uz roditelje koji su bii preduzetnici, Vladimir i njegov brat su i sami od malena pokazivali preduzetnički mentalitet. U jednom trenutku shvataju značaj koji Ebay kao platforma ima, ali i značaj koji će tek imati u budućnosti, pa dolaze na ideju da nešto slično pokrenu samostalno u Srbiji. U premišljanju da pokrenu svoj posao, shvataju da u Srbiji već postoji slična platforma. Odlučuju da ih to ipak ne odvrati od njihove namere. Uporedo studirajući, radeći i gradeći posao pomoću "štapa i kanapa", Vladimir sa svojim bratom odlazi u Zagreb, kako bi svoju ideju predstavili potencijalnim investitorima. Naravno da je odlazak u Zagreb predstavljao ogroman izazov i to ne samo u finansijskom pogledu... Fenomenalna i emotivna preduzetnička priča o volji, želji i upornosti, značaju prve porudžbe od 200 dinara, izazovima koje saradnja sa investitorima nosi, građe

Ljiljana Karaklajić je vlasnica i direktor kompanije D Express, ekspresne kurirske službe, koja zapošljava preko 1.000 ljudi. Koliko je veliki uspeh koji je napravila do sada kao preduzetnica, govori i nagrada Udruženja poslovnih žena Srbije, gde je prošle godine dobila nagradu "Žena zmaj nad zmajevima", u konkurenciji od preko 100 dama, koje su do sada dobile nagradu "Cvet uspeha za ženu zmaja". Ljiljana je veliki deo svog radnog veka provela u pošti, gde je radila i na rukovodećim pozicijama, upravljajući organizacijama sa velikim brojem zaposlenih. U jednom trenutku dobija ponudu da postane direktor tek osnovane privatne kompanije, koja je planirala da se bavi kurirskim uslugama. Od 5 zaposlenih, firma je uz Ljiljanino vođstvo narasla jako brzo do 500 radnika i u tom trenutku prodata stranoj kompaniji. Uprkos već postojećoj direktorskoj poziciji, kao i brojnim ponudama, da preuzme vodeće pozicije u drugim kompanijama, gde su ponude za platu bile i do 10.000€ mesečno, Ljiljana odlučuje da se otisne u nepo

Dejan Papić je osnivač i direktor izdavačke kuće Laguna i ove godine je proglašen za EY Preduzetnika godine 2018. Laguna danas ima preko 500 zaposlenih, sa spoljnim saradnicama ih je preko 1000, ali cela priča je imala više nego skroman start. Početkom 90-ih, Dejan je otišao u London sa idejom ili da ostane tamo, ili da se vrati u Srbiju sa poslovnom idejom, koju bi u Londonu pronašao. Nakon šest meseci se vratio u Srbiju bez prebijene pare i bez ideje šta bi radio, ali sa koferom prepunim knjiga. Iz ogromne ljubavi prema Teriju Pračetu, počinje da prevodi jednu njegovu knjigu. Nakon završenog prevoda, shvata da je jedini način kako bi objavio tu knjigu, jeste da osnuje svoju izdavačku kuću. Za svega sedam dana je smislio ime, registrovao izdavačku kuću i napravio logo, koji Laguna i dan danas ima. Da sve bude teže, celokupan posao je pokrenut neposredno pre bombardvanje Srbije. Tri godine je Dejan radi uporedo svoj posao i u slobodne vreme bavio se prevođenjem, raznošenjem, marketingom i izdavanjem knjig

Aleksandar Đorđević je suvlasnik firme Pinoles, koja je jedan od lidera u delatnosti distribucije materijala za industriju nameštaja i završnih materijala u građevinarstvu na našem tržištu. Aleksandar je rođen na Čuburi, kroz svoj život je proputovao veliki deo planete, ali je i dan danas ostao vezan za Čuburu, gde živi i radi. U najmlađim danima, veliki uticaj na njega je imao njegov deka, koji je bio Solunac, i čije su priče i životna iskustva imala veliki uticaj na to kakva je on osoba danas. Od svoje 15. godine je počeo da zarađuje, radeći razne poslove, kako bi sebi obezbedio džeparac i kako bi imao svoju slobodu. Kako sam kaže, više ga je celokupna situacija 90-ih godina pogurala u preduzetničke vode, nego što je on to sam izabrao. Najpre započinje saradnju sa jednom engleskom firmom, međutim usled sankcija, seli se u Češku, kako bi odande mogao da nastavi poslovanje sa njima. Upoznajući tržište Češke, shvata da bi repromaterijali za industriju nameštaja mogli biti jako zanimljiva poslovna opcija i u

Darko Mirković je osnivač i direktor firme Alterna International, koja je nosilac Master licence za programe razvoja poslovnih veština "Brian Tracy Global" za područije ex Jugoslavije i ogroman broj banaka, osiguravajućih kuća i kompanija sa tih prostora, angažuje Darka da bi unapredili svoje zaposlene, kao i svoje poslovanje. Darko je rođen u malom mestu, gde je proveo detinjstvo i školovanje, na kratko se otisnuo u Ameriku, ali se 2005. godine preselio u Begrad, gde je dobio svoj prvi posao u banci. Seća se da mu je, kada je nakon nekog vremena dobio stalno zaposlenje u istoj, majka rekla: "E, sad samo ćuti.". Ipak, Darku preduzetničku duh nije dao mira. Obzirom da je bi jako dobar prodavac, banka ga je angažovala da obučava druge ljude u ekspoziturama svome umeću. Shvativši kroz taj rad da uživa u edukaciji drugih, kao i da ljudi vole da ga slušaju, Darko odlučuje da se otisne u preduzetničke vode radeći upravo ono što voli. Iako je, kako sam kaže, u početku bi sam sebi najveća prepreka, Darko konstantni

Marko Burazor je konsultant, poslovni trener, ekspert za neverbalnu komunikaciju i autor tri knjige. Diplomirao i magistrirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, proveo jedan deo života u korporativnom svetu, a zatim postaje konsultant za Japansku Agenciju za Medjunarodnu Saradnju (JICA) i to ostaje do današnjih dana. Posle četiri godine istraživanja kroz postiplomske studije na EKOF-u, 2012. godine objavljuje prvu knjigu Naučite Jezik Kojim Ceo Svet Govori (Neverbalna komunikacija na delu) i postaje prvi domaći autor popularne psihologije koji se bavi temom govora tela i neverbalne komunikacije. Godinu dana kasnije, objavljuje i drugu knjigu Razlike među kulturama (Neverbalna komunikacija II), a 2018. objavljuje knjigu Um je najjači afrodizijak (motivacija – uspeh – govor tela). Kako da ostavite dobar prvi utisak, koji signali vam mogu ukazati na to da neko ne govori istinu, kako da govorom tela podignete svoje samopouzdanje, šta je Kaizen, zašto Japanci imaju toliko uspeha u poslu i još mnogo to

Anita Pratljačić je marketing i IT konsultant, a takođe je i suvlasnik firme koja se bavi proizvodnjom metalnih ograda. Već gotovo dve decenije se bavi preduzetništvom i prošla je trnovit put da bi došla do pozicije gde je danas. Obzirom da je živela sa bakom, majkom i sestrom, shvatila je kao tinejdžerka da mora da počne da radi, kako bi pomogla svojoj porodici u teškim vremenima. U toku svog školovanja je radila u kafiću, perući čaše, gde je prvi put imala prilike da izbliza vidi kako privatni biznis funckioniše. Nakon završene srednje škole, pored studija, kako bi zaradila novac, počinje da se bavi preprodajom kuhinjskih krpa. Prodajući najpre krpe na pijaci u Kragujevcu, polako počinje da nabavlja krpe iz Pančeva i da se bavi veleprodajom istih, pa tako postaje, kako ona kaže, glavni dobavljač kuhinjskih krpa za okolinu Kragujevca. Početkom bombardovanja, celokupni posao joj se raspada. Po završetku studija, radila je i u dve kompanije, ali ipak shvata da želi svoju slobodu i ulazi u preduzetničke vode.

Za ovu 20. epizodu, koja je jedan mali jubilej, smo želeli da uradimo nešto specijalno. Naime, u njoj smo izdvojili savete, svih naših dosadašnjih gostiju, a koje bi oni dali početnicima u biznisu. Smatramo je jednom vrednom i jednistvenom zbirkom, pravom riznicom, obzirom da ovakvih saveta, od ovolikog broja ljudi, sa ovolikim iskustvom i postignutim uspehom u preduzetništvu, do sada na našim prostorima nije postojala i nigde nećete pronaći ništa slično ovome. Iz tog razloga smo i na sajtu postavili posebnu stranicu na našem sajtu, https://japreduzetnik.rs/riznica/, na kojoj su saveti dosadašnjih gostiju i na kojoj ćemo dodavati savete i budućih gostiju.

Jelena Stanojević je vlasnica i direktor firme Ars Nova. Njen put do ove pozicije može poslužiti kao pravi pravcati holivudski scenario. Naime, Ars Nova je osnovana u Srbiji kao firma u vlasništvu dva Italijana. Spremajući se za jedan sajam, angažovali su hostese, koje bi predstavljale njihovu firmu. Jelena, kojoj je pored studiranja to bila mogućnost da nešto i dodatno zaradi, je bila jedna od njih. Međutim, za razliku od drugih, Jelena ne dolazi na sajam kako bi bila samo lepo lice, da odradi posao i uzme novac, već odvaja vreme da nauči sve što se treba znati o proizvodnom asortimanu firme, kako bi ih što bolje predstavila posetiocima sajma i pomogla prodaju istih. Videvši njen trud i samoinicijativu, koji su je izdvojili od ostalih, vlasnici firme su joj ponudili zaposlenje. Nakon nekog vremena, Jelena prihvata njihovu ponudu i postaje prodavac u firmi. Nastavlja sa istim pristupom poslu, trudi se, postiže dobre rezultate, uči nove stvari i to ne prolazi nezapaženo. Dobija ponudu od jedne velike kompanij

Snežana Obradović je direktor i vlasnica firme Aleđo, koja se bavi CNC mašinskom obradom. Međutim, to nije bila delatnost koju je Snežana imala ni na kraj pameti, kada je pokrenula svoju preduzetničku priču. Tokom školovanja, na nagovor oca, završila je knjigovodstvo i zaposlila se kao knjigovođa u jednoj firmi. Usled privatizacije firme u kojoj je radila, shvata da budućnost firme i nije baš svetla i odlučuje se da se otisne u preduzetničke vode, te tako otvara svoju knjigovodstvenu agenciju. Nakon godina rada, Snežana shvata da je posao kojim se bavi ne čini srećnom i donosi odluku da zajedno sa svojim suprugom, koji se već godinama bavio mašinskim zanatom, pokrenu obradu CNC mašinama. Odluka je doneta na osnovu jako specifično urađenog istraživanja tržišta, gde su postavili sajt, sa uslugama koje planiraju da ponude, bez da su u tom trenutku imali i jednu mašinu ili mogućnost da tu uslugu zaista isporuče. Vrlo brzo su shvatili da postoji rupa u tržištu, da takva tražnja postoji u značajnom obimu i odl

Maruška Topalović je osnivač brenda "Maruška" i bavi se proizvodnjom ekskluzivnih proizvoda od svile, a od nedavno i kože. Nakon što je pet puta odbijena na akademiji, Maruška se najpre bavila proizvodnjom nakita, da bi u jednom trenutku započela svoju proizvodnju svilenih proizvoda, koje ona sama oslikava. U početku, proizvodnja se odvijala u skromnim uslovima, na spratu porodične kuće, do koga se dolazilo merdevinama, jer stepenice nisu postojale. Uz pomoć svoje majke, i majke svoga supruga, Maruška je počela da stvara proizvode, koji su polako pronalazili put do kupaca. Svojom upornošću, iz godine u godinu, je napredovala, ali najviše zahvaljujući svojoj sposobnosti da osluškuje želje svojih kupaca. Danas njene proizvode nose Vladimir Putin, Mišel Obama, kraljica Elizabeta, princ Čarls, i još mnoge druge svetski poznate ličnosti. Kako vas privremeni neuspeh može usmeriti na put uspeha, kako prevazići strah od nepoznatog, koji su izazovi uvođenja druge generacije u porodični biznis, i još mnogo lekcija

Stefan Salom je jedan od troje osnivača Infostuda. Od dečačkih dana je pokazivao sklonost ka nauci, bio đak generacije, učestvovao na raznim takmičenjima i olimpijadama i sve je izgledalo kao da će svoj život posvetiti nauci. Ipak u jednom trenutku postaje deo nečega, što će njegov život usmeriti u drugom pravcu, kako zbog njegove želje da svoj život provede u Srbiji, koju smatra jedinom zemljom gde se oseća kao kod kuće, tako i zbog ideje koja će mu promeniti život. Preko svog brata upoznaje Branimira i Branislavu Gajić i zajedno sa njima u slobodno vreme radi na stvaranju sajta, koji bi nudio informacije bitne studentima, a sve to na osnovu novinskog članka, koji je Branimir pronašao, u kome se govori da je takav sajt u Engleskoj prodat za jako puno novca. U početku celokupno poslovanje se odvija pomoću štapa i kanapa, zahvaljujući njihovoj divitljivosti i upornosti, bez ikakve ideje o tome kako bi oni uopšte mogli da monetizuju taj sajt i sve to što rade. Poslovne prostorije su im u tom trenutku u njiho

Dragana Đermanović je dama za koju je gotovo nemoguće jednostavno reći šta je to čime se bavi, a kada budete poslušali intervju sa njom, shvatićete i zašto. Ono što definitivno možete zapaziti kada je upoznate, a i ovako preko kamere, je da je osoba sa neverovatno pozitivnom energijom, ogromnim znanjem i "sjajem u očima". Od ranog detinjstva je pokazivala preduzetnički duh, svoj prvi novac zaradila već sa šest godina, pronašla način da srednju školu završi za pola godine, stvorila porodicu na prvoj godini fakulteta i isti završila radeći dodatne poslove uz sve te obaveze, sa samo 24 godine dogurala do pozicije PR menadžera kabineta predsednika izvršnog odbora tada druge najveće banke u Srbiji i nešto nakon toga shvatila da je vreme da napusti korporativni svet i otisne se u preduzetničke vode. Od tog trenutka, pa do danas, Dragana Đermanović je postigla zaista neverovatne rezultate. Od strane nemačkog magazina "The Hundert" proglašena je u 100 najboljih preduzetnica Evrope, na listi koja je objavljena i u

Božo Janković je osnivač i direktor kompanije "Enterijer Janković", kompanije koja ima svetski renome i reference kakvima se jako mali broj kompanija može pohvaliti i to govoreći na globalnom nivou. Pored toga, od strane kompanije EY je 2014. godine proglašen kao "Preduzetnik godine" i predstavljao je Srbiju u Monte Karlu na takmičenju za EY Svetskog Preduzetnika. Diplomirao je dizajn u oblasti prerade drveta na Šumarskom fakultetu u Zagrebu, radio u nekoliko firmi, a zatim se, pred naletom ratnih dešavanja u staroj Jugoslaviji, seli u Novi Sad. U toku 1991. godine iznajmljuje radionicu sa mašinom za preradu drveta i sam sa svojom suprugom u 23 kvadratna metra započinje svoje poslovanje. Od 23 kvadratna metra i dvoje radnika, koliko ih je bilo na samom početku, "Enterijer Janković" sada ima 35.000 kvadrata proizvodnog prostora i preko 600 zaposlenih radnika. Angažovani su od strane najpoznatijih svetskih hotela da izvode projekte u Moskvi, Londonu, Barseloni, Amsterdamu, Veneciji i drugim svetskim destinaci

Osvrt na period od početka emitovanja serijala, ostvareni rezultati, planovi za sledeću godinu...

Stevan Janović je vlasnik porodične firme "Janović", koja je osnovana 1911. godine, kao voskarsko-medokolačarsko-liciderska radionica. Četvrta je generacija u svojoj porodici koja se bavi ovim zanatom i od 1985. godine, kada je preuzeo firmu, proizvodnju preusmerava na proizvodnju bombona, lizalica i želea. Pored toga, Stevan je i reprezentativac Srbije u vazduhoplovnom modelarstvu i trenutno je aktuelni ekipni evropski šampion sa našom reprezentacijom. Iako ga je majka savetovala da se školuje, a ne da nastavlja porodični zanat, obzirom da je isti jako težak i zahtevan, Stevan je ipak odlučio da krene putem svoga pradede, dede i oca. U trenutku kada je preuzeo firmu 1985. godine, imali su troje zaposlenih i svoje proizvode uglavnom prodavali na vašarima. Stevan je brzo shvatio da mora da promeni neke stvari, kako bi unapredio svoje poslovanje. Nije bilo ni malo lako, obzirom da je njegov deda i dalje smatrao da stvari treba raditi na način na koji su oduvek rađene, a posebno teško mu je bilo obzirom da je

Mila Litvinjenko je osnivač i direktor najpoznatijeg domaćeg kozmetičkog brenda i zaista fascinatna osoba. Za 23 godine postojanja Aura je postala prepoznatljivi brend, a kompanija sama dobila je mnogobrojna priznanja, kao što su Top Serbian Brends, nagradu "Kapetan Miša Atanasijević", Superbrands 2017-2018, priznjanje "Najbolje iz Srbije 2017", itd., dok je Mila Litvinjenko nagrađena i lično nagradom "Cvet uspeha za ženu zmaja", kao i nagradom na prvom regionalnom takmičenju za najuspešniju ženu regiona "Veuve Clicquot Business Woman Award". Po završetku studija španskog i francuskog jezika Mila radi na prevodilačkim poslovima, taj posao je dovodi i do rada za UN, ali je ipak u sebi osećala da to nije ono što je kompletno ispunjava i čini srećnom. Igrom slučaja, na sajmu u Italiji, gde odlazi da pomogne prijateljima oko prevođenja, lutajući halom dolazi u kontakt sa katalozima o materijalima koji se koriste u izradi kozmetike, i sva ta mogućnost stvaranja i kombinovanja istih, kako bi se dobio krajnji proi

Socijalno preduzetništvo je još uvek poprilično nepoznato kod nas, čak i kao pojam, pa se nadamo da će ova epizoda malo približiti značenje istog, kao i to kako ono izgleda u praksi. Marija Ignjatović je suvlasnik i direktor "Novitas Consult"-a, firme za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom, koja je jedan od pionira socijalnog preduzetništva u Srbiji. Obzirom da su joj roditelji imali firmu, od malih nogu je bila uključena u funkcionisanje iste. Nakon završenog Ekonomskog fakulteta u Beogradu, vraća se u rodni Šabac i ovaj put i zvanično uključuje u rad porodične firme. U toku 2011., na predlog svoje majke, počinje da razmišlja o osnivanju "Novitas Consult"-a. Trebalo je dve godine da se ispune svi administrativni uslovi, te 2013. firma zvanično počinje sa radom. U početku, Novitas Consult je uglavnom poslovao oslonjen na porodičnu firmu, ali nakon što je ista preuzeta od strane druge veleprodaje, Marija je bila prinuđena da sa svojom firmom u potpunosti izađe na tržište. S

Darko Budeč, osnivač i predsednik kompanije Buck, je preduzetnik preko četvrt veka i pravi vizionar. U izboru Ernst&Young-a, izabran je za preduzetnika godine 2012., gde je nakon toga predstavljao Srbiju na takmičenju za svetskog preduzetnika godine u Monte Karlu. Nakon početnog zaposlenja, koje ga je vodilo i do Iraka, gde je radio na velikim projektima, 1992. godine odlučuje da pokrene svoju firmu. Posle prvih godina rada, gde su se uglavnom bavili sklapanjem osvetljenja i prodajom, bombardovanje 1999. godine ih primorava da pokrenu svoju proizvodnju, obzirom da su ostali bez mogućnosti uvoza robe, a sve to od mašina koje su tada sami sklopili. Od skromnih početaka. Buck je postao kompanija koja je u samom svetskom vrhu, što se tiče svoje industrije. O tome svedoče i mnoge nagrade koje su dobili svih ovih godina. U 2009. godini su dobili Red dot nagradu za dizajn (pandan istoj bi bio filmski oskar), a 2011. su dobili nagradu "Good Design Award" koju dodeljuje Čikaški muzej arhitekture i dizajna za izvrsta